Nema sumnje da je razvijanje zdravih navika u dečijoj ishrani izuzetno važno!

Svetska zdravstvena organizacija definiše 5 osnovnih pravila zdrave ishrane:

1. Dojenje beba i male dece

Preporučuje se isključivo dojenje beba starosti do 6 meseci, s tim da se učestalost i vreme dojenja moraju prilagoditi potrebama deteta. Od 6 meseci nadalje, preporučuje se uvođenje hrane, prikladne za ovu starost u smislu bezbedne ishrane, kao dopuna dojenju do starosti od 2 godine ili više. So i šećer ne treba dodavati u nemlečnu ishranu.

Zašto?

Majčino mleko obezbeđuje sve hranjive sastojke i tečnosti potrebne za zdrav rast i razvoj deteta do 6 meseci starosti. Bebe koje isključivo doje su otpornije na najčešće dečije bolesti, poput dijareja, infekcija uha i disajnih puteva. Deca koja isključivo doje imaju niži rizik za pojavu gojaznosti, dijabetesa i kardiovaskularnih oboljenja, kasnije u životu.

2. Raznovrsna ishrana

Preporučena ishrana uključuje kombinaciju različitih grupa namirnica, kao što su žitarice (pšenica, kukuruz, raž, riža, zob ...), hrana bogata skrobom (krompir ...), mahunarke (pasulj, grašak, sočivo ...), povrće, voće i hrana životinjskog porekla (riba, meso, jaja, mleko i mlečni proizvodi).

Zašto?

Svakodnevni unos raznovrsne i sveže hrane obezbeđuje dovoljne količine esencijalnih hranjivih sastojaka, a pri tome ne sadrži velike količine šećera, masti i soli, mogu uzrokovati gojaznost i metaboličke bolesti. Pravilna i uravnotežena ishrana posebno je važna za zdrav rast i razvoj dece.

3. Unos puno voća i povrća

Preporučuje se unos raznovrsnog voća i povrća. Užine bi trebale da se sastoje od svežeg voća ili povrća, umesto hrane sa visokom koncentracijom šećera, soli i masti. Da bi se sačuvali vitamini, treba ograničiti termičku obradu voća i povrća. Ako se konzumira sušeno ili konzervirano voće i povrće, preporučuju se proizvodi bez dodate soli i šećera.

Zašto?

Voće i povrće su glavni izvori vitamina, minerala, vlakana, biljnih proteina i antioksidansa.

Ljudi čija je ishrana bogata voćem i povrćem imaju znatno niži rizik od prekomerne telesne težine ili razvoja kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i određenih vrsta karcinoma.

4. Umeren unos ulja i masti

Preporučuje se pažljiv odabir ulja i masti koja se koriste u ishrani dece.  Unos mesnih prerađevina treba smanjiti na najmanju moguću meru zbog visokog sadržaja masti i soli. Vrlo je važno izbegavati prerađenu, pečenu ili prženu hranu koja sadrži trans-masti.

Zašto?

Masti i ulja predstavljaju koncentrisani izvor energije i njihova prekomerna upotreba (posebno trans masti) može biti štetna za zdravlje, naročito za kardiovaskularni sistem.

5. Smanjeni unos soli i šećera

Prilikom kuvanja hrane preporučuje se korišćenje male količine soli.

Takođe, treba izbegavati grickalice, posebno one sa visokim sadržajem soli i šećera. Treba ograničiti konzumaciju pića koja sadrže puno šećera (gazirani sokovi, voćni sokovi, zaslađeni jogurt i mleko ...). Kolače, keks, čokoladu i slično treba zameniti svežim voćem.

Zašto?

Prekomerno korišćenje soli u ishrani može opteretiti dečije bubrege, o čemu naročito treba voditi računa u porodicama gde postoji genetska predispozicija za oboljenje bubrega i povišem krvni pritisak. Oni čija ishrana podrazumeva visok sadržaj šećera imaju povećan rizik za razvoj gojaznosti i problema sa zubima. Smanjivanjem unosa šećera u redovnoj ishrani smanjuje se i rizik od dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti.